Фацебоок цензура: ограничења на објаве о Линуку

Корисник проверава Фацебоок на свом мобилном телефону.

La Фацебоок цензура Није ништа ново. Заправо, систем филтрирања информација који користи ова друштвена мрежа је увек био упитан, јер не примењује исто мерило у свим случајевима.

Најновија контроверза настала је око Линук оперативног система, након што је неколико корисника пријавило да су постови који говоре о овом софтверу били блокирани.

Шта се догодило у овој новој епизоди Фацебоок цензуре?

Последњих недеља, корисници су известили да Фацебоок не објављује поруке у којима се помиње ДистроВатцх, веб локација специјализована за дистрибуције Линука, или групе или дискусије везане за Линук. Не само да су неки постови избрисани, већ то Неким корисницима су суспендовани налози.

Према ДистроВатцх-у, 19. јануара 2025. Фејсбук је донео одлуку да сматрати Линук малвером или злонамерним софтвером, блокирајући постове који га помињу.

Корисници линук Ова мера је узета као директан напад од стране Фејсбука на отворену и колаборативну технологију. Нешто што је посебно упадљиво ако узмемо у обзир да је Фејсбук користио Линукс у сопственој инфраструктури.

Фацебоок-ово објашњење

Логотипи разних друштвених мрежа.

Суочен са бројним критикама и метежом који је стваран, Фејсбук је објавио саопштење у којем признаје да је проблем настао у грешка у својим унутрашњим системима.

Резултат је била класификација Линука као малвера „лажно позитиван“ својих система за откривање нежељене поште и злонамерног садржаја; што је довело до блокирања корисника и брисања постова.

У изјави се извињава и наводи се да је Фацебоок већ предузео кораке да осигура да се ово више неће поновити у будућности.

Упркос томе, корисници остају фрустрирани, јер верују да способност друштвене мреже да прецизно и поштено модерира садржај постаје све неефикаснија.

Мета жели да укине цензуру на Фејсбуку

Мобилни телефон који приказује пријаву на Фејсбук на екрану.

Недавно је Мета објавила Крај његовог програма верификације публикација у САД, систем који је постојао од 2016. године и омогућио је независним организацијама за проверу чињеница да процене тачност Фацебоок објава и означе оне које се сматрају лажним или обмањујућим.

Ова одлука изазвала је различите реакције. Док Фејсбук истиче да је то начин да се гарантује слобода изражавања, корисници верују да је то може промовисати дезинформације и ширење лажних вести преко платформе.

Мета потврђује да истражује алтернативе за решавање проблема дезинформација на својим платформама кроз алате као што је вештачка интелигенција (АИ) и кроз сарадњу са новинским организацијама и стручњацима из ове области. Али тренутно је нејасно како ће ове промене утицати на квалитет и истинитост информација које се деле на Фејсбуку.

Овом одлуком Мета иде путем који је већ обележио Кс, који је одлучио да укине ову врсту верификације након што је Елон Муск постао председник.

Друге контроверзне епизоде ​​Мете.

Мобилни телефон са екраном за пријаву на Фејсбук.

Током своје историје, Фејсбук је био умешан у неколико контроверзних епизода.

То је откривено 2018 Цамбридге Аналитица, компанија специјализована за политички консалтинг, имала прикупљали личне податке милиона корисника Фејсбука без њиховог пристанка. Информације за које се верује да су коришћене да утичу на америчке председничке изборе 2016. и референдум о Брегзиту у Великој Британији.

Тврдило се да њихова Алгоритми подстичу политичку поларизацију, приказујући корисницима садржај који јача њихову тачку гледишта и утишавајући различита мишљења.

Упркос Фацебоок цензури питања попут голих тела, корисници се жале да платформа није довољно ефикасна у сузбијању говора мржње и насиља. Временом се показало да екстремистичке групе и групе мржње користе ову платформу да шире своје поруке и регрутују нове чланове.

Највећи проблем који је имао био је са поштовање приватности корисника. Тврдило се да компанија прикупља и користи велику количину корисничких података без њиховог информисаног пристанка. Иако је америчко законодавство попустљивије по овом питању, у Европи се то материјализирало у вишемилионским казнама.

Друга његова дела су такође била предмет санкција. До краја 2024 Европска комисија је Мети изрекла казну од 797,72 милиона евра за политику злоупотребе доминантног положаја, кршење антимонополских правила Европске уније.

Новчане казне у Европи због непоштовања правила заштите података и конкуренције нису изречене само Мети, друге велике технолошке компаније попут Амазона такође су нагомилале казне од милијарди долара.

Последњих недеља, поред контроверзе око цензуре Линукса, чини се да су Мета и њен творац оштро критиковани због свог позиционирања у близини Доналда Трампа.

У окружењу у којем друштвени медији добијају све већу тежину на друштвеном нивоу и постаје посебно тешко разликовати истините од лажних информација, покрети компанија попут Мете да укину цензуру нису увек добро прихваћени. Јер има више гласова који мисле да то отвара врата лажним вестима него оних који верују да ова мера заиста настоји да промовише слободу изражавања.

На овај или онај начин, чини се да је цензура на Фејсбуку и даље присутна, те да ће платформа и даље интерно одлучивати о томе шта се објављује, а шта не на њеном каналу, чак и ако се то не свиђа корисницима. Динамика која се подједнако примењује на остале друштвене мреже, како оне које припадају Мети, тако и оне које су независне од ње, као што је случај са Кс или ТикТоком.


Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.